Razgovori u kulturnom skloništu: Petar Jelić

Kulturno sklonište ove godine puni 10 godina postojanja, pa smo tom prilikom odlučili da malo evociramo uspomene među profesorima i zaposlenima u kulturnom skloništu i da kroz jedan neformalan razgovor uz kafu, postavimo par pitanja. Osnivač kulturnog skloništa i gitarista YU grupe, Petar Jelić, vrlo rado je odgovorio na nekoliko postavljenih pitanja.

 

KS :  Iako znamo da potičes iz muzičke porodice, koje najranije uspomene vezuješ za muziku? Kada si shvatio da ce muzika biti tvoj životni put?

Petar: Prvi trenutak kog se sećam iako mi je to sa biološke strane potpuno nejasno, bio je trenutak kada mi je deda sa majčine strane od plastičnih osmougaonih kutija napravio bubnjeve. To su bile kutije u kojima se nekada ispred radnji, rani ujutro ostavljalo mleko I jogurt,. Izlepio je tu plastičnu ambalažu jakom selotejp trakom, a od poklopaca za šerpe napravio činele. Ne mogu da se setim od čega su bili stalci za činele ali iako sam u tom momentu imao samo godinu I po dana, ja se tih bubnjeva I sviranja na njima jasno sećam. Takav je utisak taj poklon ostavio na mene. Majci i ocu taj poklon već nije u toj meri prijao jer sam ja do iznemoglosti puštao pesmu Osveta, od YU Grupe I uz nju non stop svirao. Možete zamisliti količinu buke koja se non stop u našem domu čula.

Petar: Drugi trenutak koji je takođe očigledno bio okidač, iako ga se ne sećam, ovekovečen je sjajnom fotografijom gde ja stojim ispred orkestra na svadbi svog strica Dragija, potpuno opčinjen živom svirkom orkestra ispred mene. Moji kažu da sam kao omađijan stajao ispred orkestra satima, dok u jednom momentu violinista nije kleknuo preda mnom dok je svirao. Baš u tom trenutku tu se našao naš prijatelj Ratko Radetić (čika Mix)inače fotoreporter Borbe i ovekovečio taj trenutak.

 

KS: Tvoja profesionalna karijera traje već skoro 25 godina, bina se može nazvati tvojim drugim domom. Kada i kako si odlučio da kreneš sa podučavanjem? Kada se rodila ideja u vezi sa Kulturnim skloništem?

Petar: Ideja za podučavanjem se javila onog momenta kad sam počeo da dobijam pozive da držim časove gitare, a u momentu kada sam se osetio dovoljno zrelim da odgovorim tom zadatku. To je bilo negde 1995 sa mojih nepunih 22 godine. Tada počinjem sa držanjem privatnih časova u svom stanu. Po preseljenju u Novi Sad, 2006, počinje da mi se javlja ideja da otvorim ozbiljnu škola gitare. 2008. ta ideja sazreva I moja buduća supruga Aleksandra I ja otvaramo školu gitare, koja u toku od godinu dana prerasta u nešto mnogo veće I postaje Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište. Zapravo, postaje mesto gde počinje da se stvara jedna velika muzička porodica.

 

KS: Koji su ti najdraži momenti u KS za ovih 10 godina?

Petar: Najdraži momenti se dogode uvek kad u očima budućih kolega, kojima predaješ, ugledaš sreću i zadovoljstvo, koje si svojim predavanjem upravo uspeo da probudiš.

 

 KS: Da li je bilo teških momenata u KS za ovih 10 godina?

Petar: Jedino kada se težak splet životnih okolnosti uplete u živote nas ili naših učenika, I zbog toga nam bude onemogućeno da nastavimo sa časovima.

 

KS: Za ovih 10 godina iza sebe imaš pregršt učenika,  da li imaš nekog učenika sa čijim si napredovanjem  i dostignućem posebno ponosan?

Petar: Mnogi naši učenici već sviraju po raznim poznatim bendovima I gaze ozbiljno u profesionalne vode. Međutim uvek sam bio najponosniji
kada sam uviđao sa koliko strasti najmlađi ulaze u Malu školu Rock ‘n’ Roll-a.

 

KS: Kakvi su ti planovi za dalji rad u Kulturnom skloništu?

Petar: Da nastavimo putem kojim smo pre deset godina krenuli, a to je, da I dalje uspevamo da zaljubimo u muziku sve ljude koji prođu kroz naša vrata.

 

KS: Šta bi savetovao svim budućim učenicima?

Petar: Ako ne želiš da dozvoliš detetu u sebi da poraste I umori se od života, a opet želiš da postane ozbiljno I vredno poštovanja, muzika je jedno od naboljih lavirinta za takvu vratolomiju.

 

KS: Za kraj , podeli sa nama jednu numeru koja ti je posebno draga.

Petar: Pesma koja ima veliku vrednost kod podučavanja budućih gitarista je Hotel California od grupe Eagles. Ima sjajnu harmonsku podelu akorada i solo deonice na osnovu kojih može mnogo toga da se nauči.