Razgovori u Kulturnom skloništu: Nenad Kojić

Nakon što smo završili razgovor sa Petrom, ostavljamo ga na miru da obavlja svoje svakodnevne obaveze, a u prostoriji gde se nalaze bubnjevi, srećemo našeg Nenada Kojića, profesora bubnjeva, koji uz osmeh počinje da odgovara na naša pitanja.

KS: Koliko dugo radiš u KS?

Nenad: Iako časove u Kulturnom skloništu ne doživljavam kao posao, već poziv kojim volim, Kulturnom skloništu sam se pridružio pre nekih 5 godina.

KS: Šta te je podstaklo da se odlučiš na rad u KS?

Nenad: Pre svega, dopala mi se ideja koju Kulturno sklonište predstavlja. Petar i Saška su osmislili sjajnu priču o zajednici koja će nam biti ‘sklonište’. Ali mislim da mi je glavni razlog bila ljubav prema muzici i ljudima.



KS: Koje momente bi izdvojio kao najdraže u Kulturnom skloništu za tih 5 godina?

Nenad: Za ovih pet godina bilo ih je zaista mnogo. Ali ako bih morao da se odlučim za jedan, onda je to moj prvi radni dan.

KS: Da li je bilo teških trenutaka u KS?

Nenad: Kao i u svakom poslu i u svakoj zajednici koja uključuje dosta ljudi, naravno da bude teških momenata. Bitno je da su to oni “lepo teški” momenti koji nas uče i zbog kojih napredujemo i razvijamo se.

KS: Nakon 5 godina iza sebe imaš pregršt učenika, imaš li nekog učenika sa čijim si napredovanjem i dostignućem posebno ponosan?

Nenad: Život je pun preokreta, dovoljno je kompleksan i dovoljno dug da bih takve stvari procenjivao . Ponosan sam na našu školu Kulturno Sklonište i na sve naše đake.

KS: Kakvi su ti planovi za dalji rad u KS?

Nenad: Usavršavanje metodike kojom ću, učenicima, sto lepše  predočiti lepotu, širinu i dubinu muzike.

KS:  Šta bi savetovao svim budućim učenicima?

Nenad: Da se što više upoznaju i združe sa muzikom sa kojom ce zaploviti na dalek put.

KS:  Za kraj, podeli sa nama jednu numeru koja ti je posebno draga.

Nenad: “Mima” – Gonzalo Rubalcaba