Od zavisti do poštovanja

Od zavisti do poštovanja

Sam muzičar sa tri gitare i jednim pojačalom, ispred njega par hiljada ljudi željnih zabave. Nije lak zadatak i siguran sam da se pred izlazak na binu velika većina muzičara ne bi menjala sa njim.

 

I posle koncerta, ostajem bez reči…SJAJNO!

 

Tri dana nakon koncerta Tommy Emmanuel-a u Sava Centru i dalje imam osećaj sreće sa kojom sam napustio salu. Trenutak kada uživaš u veštini sviranja druge osobe pokrene u tebi mnogo toga. I hvala Bogu, pa ima mnogo dobrih svirača na muzičkom nebu. Ali kada pored veštine dobiješ i uvid u divan autorski rad i na kraju spoznaš osećaj da je to biće pronašlo sreću baveći se svojom strašću. Zadrhtiš od uzbuđenja i pamtiš taj trenutak, poželiš da budeš još vredniji, da i ti dostigneš taj osećaj zadovoljstva kroz svoju veštinu. Ovakvi koncerti su stimulativni, iako su takvi trenuci sve ređi u današnje vreme, i zato im cena raste.

 

To je ono što smo na ovom koncertu dobili, i to je ono što ćemo pamtiti!

 

Čoveka sa gitarom koji pleše i smeje se dok svira…uživa u svom sviranju… prenosi nam svoj osmeh kao zarazu…tako da ubrzo i mi počinjemo da se smejemo…

 

Moram da budem iskren i priznam, da sam 10 minuta nakon početka koncerta osetio neverovatan nalet ljubomore. Posle prvobitnog iznenađenja svojim osećanjem, analiziram zbog čega mi se javlja taj osećaj prema drugom muzičaru. Mislio sam da sam takve situacije odavno prevazišao. Shvatim da unutrašnji doživljaj nije isprovociran veštinom i lakoćom sviranja, kojom zapravo obara s nogu, već upravo taj osećaj ljubavi, sreće i slobode sopstvenog duha, koje u trenutku besprekorne izvedbe čitam sa njegovog lica.

 

I tog trenutka prestajem da zavidim i počinjem da poštujem život i delo čoveka koga smo došli da slušamo…i bivam zahvalan, celim bićem!